Kao nastavnik u privatnoj osnovnoj školi često se nadjem u situaciji da moram da objašnjavam i praktično branim školu u kojoj radim. Shvatila sam da je opšteprihvaćeno mišljenje da se u privatnim školama zapravo plaćaju dobre ocene, a ne retko čujem komentare tipa: „Vi se tamo igrate škole“ ; „A jao, nije tebi lako sa takvom decom“… U prvi mah mi bude neprijatno ali onda se u meni javi potreba da branim profesiju i trud. Zato sada i pišem ovaj tekst, da kao nastavnik ali i roditelj kažem zašto je dobro biti đak u „Tvrđavi“.
IZ UGLA NASTAVNIKA
O konkursu sam čula sasvim slučajno, od moje koleginice i velike prijateljice. Ne samo da je zaslužna za ovo već i za to kakav sam ja nastavnik danas. Prijavila sam se bez puno nade jer sam bila vrlo trudna i nespremna za bilo kakav vid testiranja. Na moje veliko iznenađenje sve je prošlo dobro po mene pa je tako usledio i niz drugih provera dok nisam čula „Gordana, Vi ste primljeni“.
Tek su onda usledila, za mene velika, iznenađenja. Kao što je već svima dobro poznato hemija uglavnom nije omiljeni predmet, nikada nije ni bila. Ali kada nastavnik dobije sve ono što mu je potrebno za lakši i lepši rad u njemu se budi kreativnost i želja da se sve uobliči i prikaže na jedan zanimljiv i razumljiv način. Simulacije, filmovi, ogledi, prezentacije, mape uma, aparature i more ideja. Deca su veliki pokretači u svemu tome jer se zbog njih i stvara i podstiču se da daju predloge i iznesu svoje ideje. Tehnologija svakim danom ide napred, a naš zadatak kao obrazovnog sistema jeste da živimo u korak sa tim.
Da hemija može biti zanimljiva i prvacima svedoče „mali naučnici“ koji jednom nedeljno vrlo ozbiljno pristupaju naučnim proverama i ekperimentima. Koliko sve ovo pozitivno utiče na decu videla sam kada su oni samostalno organizovali svoje sekcije u slobodno vreme, kada su napravili prve korake u preduzetništvu, kada su na svoju inicijativu, a uz pomoć nauke, naparavili sveće ili kreme, i kada su uz pomoć nastavnice biologije i Baštenske inicijative Novi Sad napravili „Bio baštu“.
„Meni je važnije kakav će on sutra biti čovek nego šta će imati iz hemije“ rekla je jedna mama a suština i jeste u tome. Mi ovde oblikujemo buduće ljude, pružamo im funkcionalno znanje koje ih podstiče na razmišljenje, a to zaista nema cenu.
IZ UGLA RODITELJA
Kada vidite na koji način učenici stiču znanja, radne navike, modele lepog ponašanja, onda shvatite da je baš to ono što ste želeli za svoje dete. Deca su uključena u sve, održavanje higijene škole, postavljanje i rasklanjanje iza sebe, uređivanje radnog prostora i prostora za odmor i uživanje. Na ovaj način ali i kroz izradu domaćih zadataka u okvirima škole, deca stiču radne navike koje su im neophodne u budućem životu. Kada učenici jedu zajedno sa svojim nastavnicima, kada zajedno provode vreme u biblioteci ili na dvorištu onda se među njima stvara jedinstvena veza koja je rađa samo ovakvoj školi.
Nastavnici imaju dobar uvid i poznaju svako dete, njegove interesovanja i mogućnosti. To im pruža dobru osnovu za odnos u nastavi. Nastavnici i roditelji su na istoj strani, oni su partneri i imaju jedan cilj, da kroz zajedničku saradnju detetu pruže najbolje.
Dakle, šta je ono što u svemu ovome ima svoju vrednost?! Sigurnost, ljubav, prihvatanje različitosti, primenjivo znanje, moralne vrednosti a svakako ne ocene.
Zato ću ja nastaviti da se trudim koliko god da je potrebno da moja deca bar jedan deo svog obrazovanja provedu u ovakvoj školi jer je takvo iskustvo neprocenjivo.
Gordana Milošević, nastavnica hemije.
