DA LI STE ZNALI DA JE KIKINDA NAJVEĆE ZIMOVALIŠTE SOVA UŠARA NA SVETU! TO JE KAO GARMIŠ-PARTENKIRHEN ZA SOVE

Jednog neobično lepog novembarskog dana učenici Osnovne škole „Tvrđava” i predškolci vrtića „Zemlja čuda” uputili su se sa neobičan izlet u organizaciji Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbije. Osim što smo želeli da provedemo ovaj divan dan u prirodi hteli smo da naučimo nešto više o pticama. One su uvek tu oko nas, ali čini se da ipak malo o njima znamo.

Prva stanica izleta bila je Kikinda jer je nedavno ustanovljeno da je Kikinda najveće zimovalište sova ušara na svetu i da se baš tu nalazi najgušća gnezdeća populacija ovih sova na svetu. Ono što je neobično je da nismo morali da se zavlačimo u šumarke i šunjamo tražeći sove jer su se one smestile u samom centru grada.

Ipak nije bilo lako uočiti ih. Tek kada smo se naoružali dvogledima i teleskopima primetili smo da se na svakom drvetu nalaze desetine sova. Ovo je bilo neverovatno otkriće i svi smo bili vrlo uzbuđeni. Sove su uglavnom braon i sive, ali poneka je bila i bledo žute boje. Nekima su sove ušare ličile na mace, a izgleda da nismo bili jedini. U mnogim narodima se ove sove zovu sove mačke ili zec sove. Svima su bile najzanimljivije bebe sove. Većina njih je spavala, ali poneka je gledala u nas prestrašeno.

Saznali smo da Sove žive u celoj Srbiji, a da zimu vole da provode u gradovima i selima u velikim jatima. U Kikindi ih ponekad bude i više od 700.

Najzanimljivije nam je bilo kada je vodič pričao o izbljuvcima sova. Izbljuvci sadrže sve ono što sove ne mogu da svare: dlaku, kosti i druge delove životinja. Pomoću tih izbljuvaka možemo da vidimo šta su sove jele. Odrasli nisu bili oduševljeni ovim izbljuvcima, ali mi deca smo se odmah rastrčali da skupimo što više izbljuvaka i otkrijemo šta su naše sove ručale. Većina izbljuvaka je u sebi imala mišje kosti, a pronašli smo čak i mišije zube. Tako smo ustanovili da su sove veoma korisne jer nas štite od glodara koji mogu biti vrlo štetni ako se jako namnože.

Kako pronaći zimsko jato sova utina (ušara)?

Sove utine su po ponašanju neobične ptice grabljivice. Nakon perioda gnežđenja, od oktobra do marta, udružuju se u veća ili manja jata koja često borave na četinarima u neposrednoj blizini ljudi. Ovakva jata na pojedinim mestima opstaju i duže od 50 godina i dobro su poznata lokalnom stanovništvu.

Gde tražiti njihova zimska jata?

Rezultati skorašnjih istraživanja u Srbiji ukazali su da je većina jata smeštena u ljudskim naseljima. Utine vole zavetrine pored visokih zgrada, parkove, drvorede i dvorišta privatnih kuća. Više od 80% sova nađeno je na četinarima (tuja, smrča, jela, crni bor, čempres). Manji broj ovih jata boravi u zabranima, kao i na farmama. U naseljima sove redovno biraju grupe stabala koje se nalaze uz javne institucije (bolnice, domovi zdravlja, crkve, škole, obdaništa). Moguće je da im neposredna blizina ljudi obezbeđuje mir od grabljivaca. Na žalost, ljudi ih često bezrazložno progone i uznemiravaju. Kao glavni razlozi nameću se sujeverje i neznanje.

Kako tražiti zimska jata?

Ako nemate precizne informacije o položaju jata, a posedujete istraživački duh, dovoljno je da u bilo kom naselju pitate meštane. Međutim, neretko će vam reći da se sove viđaju jedino noću, da danju borave po tavanima što ukazuje da imaju dosta više iskustva sa kukuvijama (Tyto alba) i kukumavkama (Athene noctua).

Koji su pouzdani znakovi prisustva utina?

Najlakši način pronalaženja utina je traženje gvalica (izbljuvaka) ispod drveća na kojem odmaraju. Gvalice su ovalni i tamni valjušci koji su sačinjeni od nesvarenih ostataka plena sova (dlaka, kosti, perje. Pored gvalica, ispod drveća možete videti i karakterističan beo, krečnjast izmet.

Autor teksta kako do jata: Milan Ružić

Nakon što smo se dobro upoznali sa sovama, pozdravili smo se sa njima i otišli da upoznamo još jedan fenomen Kikinde: Kikindskog mamuta Kiku.