Druga stanica našeg izleta u Kikindu bio je Narodni muzej Kikinda. “Muzej k’o muzej” – rećićete vi. Ali varate se, ovaj muzej ima 3D bioskop!!! U tom bioskopu smo odgledali film o mamutu Kiki koja je živela na teritoriji današnje Kikinde i čiji je skelet pronađen pre samo 20-ak godina. Da, da, dobro ste čuli. I u Vojvodini su živeli mamuti. Iz ovog zanimljivog filma saznali smo kako je Kika živela i pretpostavke naučnika kako je uginula.
Kika je u Kikindi živela pre oko 500.000 godina. Njen skelet pronašli su radnici koji su iskopavali glinu, a naučnici su ga konzervirali i preneli u muzej. Ovo je jedan od najočuvanijih fosilnih ostataka na svetu, a to znači da su pronađene skoro sve njene kosti. Ispitivanjem pojedinačnih kostiju naučnici su saznali da je Kika imala bebu, da je živela oko 65 godina i da su je napadale i grizle neke druge životinje iz njenog vremena. Neverovatno šta se sve može saznati iz kostiju.
Starost je procenjena na osnovu godova na poprečnom preseku kljova koji su slični onima kod stabla drveta. Kikindski mamut bio je visok oko 4,7m, dug oko 7m sa kljovama dužine 3,5m. Verovatno je sve sa kožom i mesom težio oko 7 tona. Ako ne možete da zamislite koliko je to pogledajte na slici koliko je veća od nas. Imali smo priliku da vidimo kako izgledaju zubi mamuta. Mamuti su imali samo 4 ogromna zuba koji su više ličili na rendalicu. Takvi hrapavi zubi omogućavali su im da melju travu. Samo nekoliko minuta ranije držali smo u rukama sitnu vilicu miša koju smo našli u sovinom izbljuvku pa je bilo zanimljivo uporediti mišje i mamutove zube.
Kada smo kustosa ispitali sve o mamutu do najsitnijih detalja obišli smo i ostale postavke muzeja. Tamo smo videli kako je izgledao frižider koji nije radio na struju, kako su ranije izgledale seoske kuće i imanja, kako su se ljudi ranije oblačili. Saznali smo da je suvača ravničarski mlin koji se koristio za pravljenje brašna, a pokretali su je konji. To im verovatno nije bio omiljeni posao pa je Vuk Stefanović Karadžić zabeležio narodnu izreku “Puca joj srce za njim, kao kobili za suvačom” ili što bi se danas reklo “Baš je briga”.