Čovek mora da postane ono što može da postane. On to može i samo je to moguće i potrebno da bude.

A. Maslov

VAŠE DETE JE OPET ĐAK PRVAK?

Ovoga puta vaš „đak prvak“ se nalazi na putu ka odraslosti, samostalnosti, putu prvih važnijih životnih izbora i odluka. Prilikom upisa osnovne škole vaše direktno učešće bilo je neophodno. Od upisa u školu, usvajanja osnovnih školskih veština do radnih navika i dobre organizacije. Biti svakodnevno u toku sa školskim i vršnjačkim izazovima se podrazumevalo da bi se čvrsti temelji i veštine kod deteta razvile. Za razliku od tog vremena prvih uspeha i „nevolja“, vaše dete je sada adolescent ili „mlada odrasla osoba“ (ovo poslednje čitajte naglas ☺). Da bi se tako i osećalo vaš uticaj bi trebao da bude što manje zapovednički, a što više podržavajući.

Pre bilo kakve vaše roditeljske pripreme i učešća u ovoj fazi adolescentovog razvoja, neophodno je da smirite i ne paničite. Dobre vesti su da su milioni roditelja i dece kroz ove ili slične faze uspešno prošli i preživeli☺, i upravo kroz svoja i tuđa  iskustva i greške naučili puno toga što i vama može biti korisno.

Ukoliko paničite, preterano brinete i konstantno proveravate svoje dete, upamtite da tako najlakše gubite njegovo poverenje. Time rizikujete da ne budete u toku da svakodnevnim dešavanjima u njegovom životu i da propustite trenutak kada mu zaista budete potrebni. Da bi ste uspeli da budete deo tog procesa, važno je da razumete i prihvatite da većina adolescenata ne planira i ne vidi unapred jasne korake i zadatke kao vi. Upravo zbog toga je važno da vi budete glas razuma, a ne paničar i skeptik. Lako je to reći, ali kako to i da postignete?

POMOĆ, A NE HISTERIJA! (BUDITE PODRŠKA, A NE TERET!)

Trudite se da se ravnopravnim i iskrenim obraćanjem, bez roditeljskog straha i osude, povremeno informišete šta je aktuelno, kako se organizovao oko priprema za malu maturu, gde ima utisak da je mu je potrebna dodatna pomoć, koji predmeti idu dobro, a sa kojima ima problema i kako se oni mogu rešiti. Pokušajte da svog adolescenta uvek usmeravate na rešenja, a ne na sam problem. To će mu stvoriti doživljaj kontrole i sopstvene moći, što će ga u velikoj meri rasteretiti.

Sa druge strane morate biti dostupni i za njegova osećanja. Budite mu podrška tako što ćete imati poverenja u njega. Budite motivator, a ne kontrolor. Da bi ste u tome uspeli važno je da možete da zamislite vaše dete kao uspešnu, odgovornu, samostalnu i saosećajnu osobu Iskreno se zapitajte da li ste i vi kao dete zabušavali, odlagali, kamuflirali ili ste radili sve odmah i po želji roditelja. I naravno da ste u nečemu uspeli više, a u nečemu manje.

Takođe, da bi ste adolescentu dali do znanja da je sve u redu, da imate poverenja u njega, zadržite vaš svakodnevni porodični ritam. Prvi znaci stresa i panike uključuju i menjanje svakodnevne rutine. Ako vidite da ste i dalje u panici i da preterano brinete, a mislite da to vešto prikrivate, znajte da se varate. Dete će to prepoznati i vaše ćete strahove preneti na njega, što će ga još više zbuniti i obeshrabriti. U tom slučaju najbolje bi bilo da se informišete i savetujete sa stručnim licem od poverenja (psiholog, psihoterapeut ili pedagog) u cilju umanjenja vlastitog stresa i pouzdane informisanosti.