Čas je istorije. Nastavnica je na tabli napisala „Prvi srpski ustanak“ i otpočela priču o Beogradskom pašaluku i prvoj fazi srpske revolucije. Nizala su se imena srpskih kneževa i turskih aga, datumi i godine, Seča kneževa, Ičkov i Bukureški mir… Marko je zevao i mislio na utakmicu; Ani je istorija omiljeni predmet, piše, podiže ruku i postavlja pitanja; Nikola misli na Anu; Maja mora da dobije 5 iz matematike pa vežba za kontrolni. Nastavnica je konačno pitala da li je sve jasno i najavila odgovaranje za sledeći čas.
Ovako izgleda tradicionalna nastava ili stručno nazvano frontalna oblik rada.

KAKO ČAS MOŽE DA IZGLEDA?

Ana, Maja, Nikola i Marko su deo tima „Crni Đorđe“ a pred njima je lekcija „Buna na dahije“ i izazov: izvuci važno, nauči i prezentuj ostatku razreda. Kao kapetan košarkaškog tima Marko preuzima organizaciju, Nikola će da čita tekst naglas, Ana piše i pamti događaje i imena, Maja je dobra sa brojevima, ona pamti datume i godine. Kada ih nastavnica prozove oni su spremni , uspeli su čak i da zarade plus. Svako je srećan jer je doprineo na svoj način, a i jer je veliki deo lekcije već naučen.

ŠTA JE KOOPERATIVNO UČENJE?

Postoji više definicija ali je suština ista, kooperativno učenje je učenje u parovima ili malim grupama pri čemu učenici zajedno pristupaju problemu, istražuju zajedničku temu ili dograđuju zajedničko znanje radi stvaranja novih ideja, novih kombinacija ili jedinstvenih inovacija. Na ovaj način oni uče jedni od drugih, prenose sopstvena iskustva i znanja, razbijaju stereotipe i obezbeđuju napredak za svakog.

KOJE SU PREDNOSTI KOOPERATIVNOG UČENJA?

Nema “spavača”. Učenik je aktivan, pita, traži rešenja, izlaže, svestan je da rezultat zavisi od uspeha članova grupe, pa ga to motiviše na rad. Ovim vidom nastave se pored kognitivnih razvijaju i emocionalne i socijalne kompetencije, sposobnost prepoznavanja svojih i tuđih emocija, usaglašavanja, aktivnog slušanja, nenasilne komunikacije. U ovom tipu nastave izostaje strah od neuspeha, jer učenici vole i žele da rade u grupi, žele da su aktivniji i da svi dođu do izražaja. Oni istražuju svet oko sebe sopstvenom aktivnošću, oni su subjekti u nastavnom procesu, pa su slobodni da iznesu stavove, razumeju informacije, izvedu zaključke i upoznaju druge sa sopstvenim zaključcima.

ŠTA ĆE NAM ONDA NASTAVNIK?

Nastavnik postavlja ciljeve, planira rad, bira izvore, utvrđuje ishode, ali i prati i usmerava proces, podstiče i motiviše, ocenjuje… Nastavnik je koordinator, učenici su sve ostalo.

KAKVA SU ISKUSTVA NAŠIH NASTAVNIKA?

„Učenici nekada bolje objasne jedni drugima nego što to nastavnik uradi“ – nastavnica hemije
„Kooperativno učenje je umnogome pomoglo da ostvarim dobar odnos sa učenicima, da im pomognem da se oslobode treme i da iskažu sva svoja znanja, veštine i umeća. Takođe je pomoglo da se formiraju bolji odnosi među đacima, jer su naučili da sarađuju i da uče ne samo od nastavnika nego i jedni od drugih“- učiteljica engleskog jezika
„Zanimljive metode koje motivišu i podstiču na rad učenike i nastavnike“ -učiteljica III I IV razreda
„… i to što možemo da se povežemo sa drugim nastavnicima pa da napravimo odlične zajedniče časove i obradimo teme koje nikada neće biti u nastavnom programu“- nastavnica istorije
„Učenicima je kooperativna nastava omogućila da uče jedni od drugih, da nauče jasno izražavanje, razvijanju sposobnost aktivnog slušanja jedni drugih i sposobnost da iz teksta izvuku suštinu, pouku i ono što je za njih važno“ – nastavnica muzičke kulture
„U kooperativnoj nastavi uživanje je višestruko, uživaju i nastavnici i učenici“ – nastavnica srpskog jezika