Radim u školskoj biblioteci, često posećujem ogranke gradske biblioteke i sa radošću mogu da kažem da biblioteke jesu mesta koje deca vole da posećuju. Deca se danas možda nedovoljno druže sa knjigom, ali nikako ne mogu kažem da današnja deca ne čitaju. Više vremena provedeno uz knjigu bi svakako doprinelo boljem, lepšem i lakšem izražavanju dece (i odraslih!), razvijanju kritičkog mišljenja i negovanju empatije.
TEHNOLOGIJA I KNJIGE
Ubrzani razvoj tehnologije u ovom modernom dobu jeste u neku ruku nepovoljno uticao na čitanje kod dece i mladih, ali ne gubim nadu i ne mislim da je sve izgubljeno. Mislim da plavetnilo displeja knjige u elektronskom izdanju ne može da se meri sa procenjivanjem korica, opipavanjem stranica, okretanjem listova knjige koju merkamo u potrazi za sledećom čitalačkom avanturom. Ipak, dopada mi se ideja o dostupnosti knjige u džepu, na telefonu ili na tabletu, koju možemo čitati gde god da se nalazimo.
U procesu približavanja knjige deci ključna je uloga roditelja. Deci prvo predstavljamo knjigu kao igračku, ona zatim postaje sredstvo obrazovanja, a konačno i izvor radosti. Roditelj i ljudi bliski detetu su ti koji u ranom detinjstvu detetu pružaju bogatstvo i šarolikost pisane reči, bajke, slikovnice, a dete knjigu doživljava kao izvor saznanja, radosti, neiscrpne insipiracije i mašte. Ulogu u tome imaju svi učesnici u vaspitnom i obrazovnom procesu, ali i celokupno društvo. Svi shvatamo u kakvom brzom vremenu živimo, ali čitalačke navike koje usadimo deci u ranom detinjstvu imaju za njega dugoročne pozitivne posledice.
ŠTA ĆEMO SA LEKTIROM?
Smatram da mi kao nastavnici, a posebno nastavnici srpskog jezika i književnosti, definitivno moramo poraditi na modernizaciji i približavanju književnih sadržaja današnjoj omladini i pokazati im da ih i u knjigama čekaju interesantni likovi koje treba da upoznaju i uzbudljivi čudesni svetovi koje moraju da odmaštaju. Mislim da na policama biblioteka i knjižara nikada nije bio ovoliki izbor knjiga namenjen mladim čitaocima.
U cilju promovisanja pisane reči među školarcima ne bi trebalo da se bojimo zabavnih knjiga, stripova, i treba da ih nudimo deci, ne strepeći od toga da će se čitanjem takvih sadržaja deca zaglupeti i da neće ozbiljno shvatati književnost.
Prethodnih godina su preduzeti neki koraci od strane Ministarstva prosvete u cilju modernizacije lektire i približavanja čitanja deci i omladini, što je pohvalno, ali treba dati više prostora nekim savremenim naslovima i u izbor uključiti decu i njihove ideje.
Nekadašnji klasici današnjoj deci teško drže pažnju, teški su im i nerazumljivi za čitanje i shvatanje, pa iz tog razloga sa učenicima radim i analiziram samo odlomke iz romana “Pop Ćira i pop Spira” i “Robinson Kruso”. Umesto toga, učenici u Tvrđavi čitaju ”Hari Potera”, jer je napisan razumljivim, lepim i zanimljivim jezikom,„Leto kada sam naučila da letim“ Jasminke Petrović, koja na vedar i duhovit način obrađuje savremene teme i probleme. Knjiga Bjanke Picorno „Slušaj kako mi lupa srce“ takođe je u mom izboru za lektiru u 6. razredu, jer nas na optimističan način uči kako možemo da se nosimo sa nevoljama i nepravdom u životu. “Pet prijatelja” Enid Blajton„Hajduk u Beogradu“ Gradimira Stojkovića, „Beskrajna priča“ Mihaela Endea postale su obavezna literatura đaka u Tvrđavi i zauzele mesto u mladim srcima čak i one dece koja tvrde da ne vole da čitaju.
Pored savremenih dela i pisaca, učenike upoznajem i sa „Družinom Sinji Galeb“ i “Dečacima Pavlove ulice” čija poruka o prijateljstvu i slozi može i danas da bude podsticaj za razvijanje drugarstva i empatije u odeljenju.
Lektire su detetov prozor u svet. Lektire shvatam kao sponu, sredstvo komunikacije između nastavnika, učenika, pisaca, roditelja, bibliotekara.. između sveta odraslih i dece. Pružanjem interesantnih, pažljivo odabranih knjiga deci na znanje i dar poručujemo im da nisu sami i da maštanje ne mora nikad da se završi. Lektire predstavljaju način na koji mi odrasli poručujemo deci – Ovde ćeš pronaći nešto neobično, zanimljivo, rečeno na način koji nisi čuo ranije, a što će ti pomoću u odrastanju, životu, boljem razumevanju sveta oko sebe.
Pri izboru lektire osluškujem i đake, njihove potrebe i interesovanja i zato moja potraga za dobrim naslovima koje ću dati učenicima za lektiru nikad ne prestaje.
Stoga, prenosimo deci ljubav prema knjizi i čitajmo, jer „čitanje je najbolje učenje“ (Puškin).