Iako po formalnom obrazovanju master učitelj, po opredeljenju sam đak, timski igrač i istraživač sa željom da i posle svih godina rada sačuvam radoznalost početnika, spremnost da učim i zajedno sa kolegama, decom i roditeljima otkrivam i podstičem dečija interesovanja i mogućnosti.
Kada mi, učitelji i nastavnici, kažemo ,,Radim u školi’’, većina obično pomisli na zgradu sa učionicama. Međutim, za nas u nastavi, zidovi te zgrade nisu uvek čak ni neophodan okvir za ono što škola zapravo jeste - sve aktivnosti, sav prostor i sve vreme u kom se zajednički grade ličnosti i odnosi; aktivnosti, prostor i vreme u kom je boravak dece podsticajan i gde se deca u svakodnevnom okruženju osećaju prihvaćeno, sigurno i ohrabreno da istražuju, postavljaju pitanja, greše, uče i napreduju.
Upravo to otvara polje kom se posebno radujem u svom poslu - da i sama istražujem; svaka situacija koja izlazi iz okvira poznatog i uobičajenog za mene je najveći izazov učiteljskog poziva jer školski uspeh nije i ne treba da bude jednaka trka za sve, na istoj stazi i sa jednako udaljenim ciljem, već avantura u kojoj svako dete dobija priliku da stigne najdalje što može, a naš poziv smatram velikom privilegijom jer smo deo te avanture.
