Često se kaže da je polazak u školu jedna od najznačajnijih prekretnica u životu deteta. A šta je u tome, zapravo, ’’zastrašujuće’’ i značajno? Dete je, uglavnom, relativno nesvesno toga šta će se tačno promeniti od 1. septembra i raduje se toj promeni. Roditelji, sa druge strane, imaju odgovornost za pripremu deteta, usklađivanje porodične dinamike, pripremu dokumenata i prolazak kroz proceduru upisa što, neretko, stvara tenziju koja nekada može da preraste i u veliku zabrinutost.
Roditelji, najčešće iz čiste ljubavi i brige, preuzimaju odgovornost umesto svog deteta i ulaze u ulogu tutora i kontrolora. Time čine „medveđu uslugu“ i detetu i sebi.
PRILAGOĐAVANJE
Pomozite svom detetu da ovaj period doživi kao pozitivnu promenu u svom životu. Iskoristite njegovo uzbuđenje što postaje „veliko“ i tretirajte ga na taj način. Dete bi trebalo podsticati na inicijativu stupanja u kontakt sa drugim vršnjacima koje ne poznaje, kako bi prevazišlo stidljivost i bežanje pod roditeljsko okrilje. Takođe, dete treba da razume da se nalazi u kolektivu u kome ne može da dobije svu pažnju uvek i istog trenutka kada je poželi, kao što je to slučaj kod kuće.
OSAMOSTALJIVANJE
Priprema deteta za školu je priprema za njegovo postepeno osamostaljivanje. Već od prvog dana škole dete će morati da se samostalno snalazi u situacijama u kojima sve do tada možda nije moralo. Do polaska u školu dete se već odvajalo od roditelja kroz sistem predškolske nastave, ali to odvajanje sada dobija značajno drugačiju formu.
PREUZIMANJE ODGOVORNOSTI
Kao preduslov za uspeh u daljem školovanju i radu je preuzimanje odgovornosti od strane deteta. Roditelji, najčešće iz čiste ljubavi i brige, preuzimaju odgovornost umesto svog deteta i ulaze u ulogu tutora i kontrolora. Time čine „medveđu uslugu“ i detetu i sebi. Dete tada ne mora da se suoči sa svojim zadacima ili posledicama svog rada, odnosno nerada, čekajući „nekog“ da ga podseti, da mu pomogne ili uradi umesto njega. Na taj način urušavamo i samopouzdanje deteta, koje nema hrabrosti da se okuša u novim izazovima ili reši problem situaciju bez nečije pomoći. Kasnije se to odražava kako na školu, tako i na izbor puteva u životu.
Sa druge strane, roditelji ulazeći u ulogu kontrolora i tutora, izlaze iz prave roditeljske uloge. Postaju opterećeni uspehom deteta u školi, umesto u kakvog čoveka izrasta. Ulogom tutora u učenju, koje se usložnjava kako dete raste, urušavate svoj odnos sa detetom. Vaše dete Vas više ne posmatra kao nekog ko ga bezuslovno voli, poštuje, ko mu pomaže, igra se sa njim, nego kao nekog ko ga tera da uči (ne baš u najboljem raspoloženju), kontroliše ga i odlučuje umesto njega. Roditelj vremenom postaje iscrpljen od ove uloge, a dete se sve više oslanja na njega.
Da bi Vaše dete bilo uspešno u školi i životu, volite ga, poštujte ga, verujte mu, budite mu oslonac i podrška, smejte se sa njim, igrajte se, pričajte. Učitelji i nastavnici su tu da ih osnažuju u akademskim veštinama, ali ste Vi tu da vaspitavate svoje dete i da ga spremite za ono što ga čeka u životu.
Da bi Vaše dete volelo školu i učiteljicu i nastavnike, morate i Vi da ih poštujete, da im verujete i negujete zdrav odnos zasnovan na poverenju i komunikaciji.
