Preporuke roditeljima

Domaći zadatak

BORBA SA DOMAĆIM ZADACIMA

Domaći zadatak

BORBA SA DOMAĆIM ZADACIMA

Poslednjih godina praktično svi roditelji školske dece na pitanje “Kako ste?” odgovaraju na isti način. Svi se oni žale da...

Poslednjih godina praktično svi roditelji školske dece na pitanje “Kako ste?” odgovaraju na isti način. Svi se oni žale da su, pored svog redovnog posla, postali taksisti i učitelji svojoj rođenoj deci. Kako smo došli do ove situacije?

Čini se da je društvo nametnulo normu po kojoj dete u osnovnoj školi mora učiti neki strani jezik, ići na sport i pronaći se u muzici. Kada to sve saberemo dobijamo minimalno 5 aktivnosti u toku nedelje na koje dete treba odvesti, a kako je velika verovatnoća da imate dvoje dece, koja zbog razlika u godinama ne mogu pohađati iste kurseve, dolazimo do broja od 10 vožnji, tamo i nazad, u toku 5 radnih dana. Uz sve ostale obaveze, koje imate kao roditelj, to možete izvesti samo ako ste supermen.

U onim trenucima kada nisu taksisti, roditelji svoje slobodno vreme koriste za rešavanje domaćih zadataka sa decom. Nezadovoljni onim što deca urade u školi roditelji osećaju obavezu da svojoj deci daju više. Zato posle podne moraju sve to da nadoknade dodatnim aktivnostima, dodatnim časovima ili dodatnim učenjem. Vreme za domaće zadatke počinje obično oko 17 časova, kada su i roditelj i dete toliko umorni da se svi pokušaji da mu se nešto objasni vrlo često završavaju svađom. Takva izrada domaćih zadataka, u atmosferi u kojoj dete nije u stanju ni da zapamti ni da razume, svodi se na puko izvršavanje zadatka i izbegavanje loše ocene.

Samim tim, ovi domaći zadaci postaju besmisleni.

Analizom stručnih tekstova koji se tiču domaćih zadataka možete saznati da ne postoji ozbiljna studija koja nedvosmisleno potvrđuje korist domaćih zadataka za uspeh deteta. Činjenica je da nastavnici daju domaće zadatke zato što se to tako oduvek radi ili zato što, iz raznih razloga, ne stižu sve da završe na času. Dakle prebacuju lopticu roditeljima. Ovakav pristup domaćim zadacima može da ima vrlo loše posledice:

Stres za decu: nakon dugog dana u školi, deca imaju obavezu još par sati da posvete domaćim zadacima. Iznurena i izmorena nastavljaju sa „prekovremenim radom“, koji retko kad doprinosi ukupno stečenom i primenljivom znanju.
Teret roditeljima: domaći zadaci postaju teret roditeljima koji moraju da nauče gradivo da bi bili u mogućnosti da pomognu svom detetu. Takođe roditelji slobodno vreme, koje bi mogli provesti mnogo kvalitetnije sa svojom decom, troše na domaće zadatke.
Porodični konflikti: domaći zadaci utiču na odnose među decom i roditeljima, stvarajući napetu kućnu atmosferu. Vrlo često plan za vikend ili sunčano popodne usklađujemo sa količinom domaćih zadataka koje naše dete ima.
Manje vremena za ostale aktivnosti: deca polako druženje, igranje, čitanje ili bavljenje nekim aktivnostima po sopstvenoj želji, zamenjuju izradom domaćih zadataka.
Manje interesovanje za učenje: Negativnu reakciju na domaće zadatke, deca mogu preneti i na kompletan proces učenja i školovanja. Ukoliko domaći zadaci nisu interesantni i kreativni, deca počinju da ih „odrađuju“ kao nešto što se mora odraditi da bismo bili „slobodni“. Takvim ponašanjem nastaje površan odnos prema gradivu i učenju uopšte. Učenje postaje nešto što rade samo zbog nastavnika i gube želju učenjem zbog sebe.
Sa druge strane i roditelji smatraju da domaći zadaci utiču na radne navike i osiguravaju bolje školovanje, međutim, nisu svesni da postoje domaći zadaci koji pomažu deci da savladaju i usvoje gradivo, a koji ne predstavljaju veliko opterećenje za celu porodicu. To mogu biti:

Aktivnosti pogodne za rad kod kuće: eksperimenti koji se mogu uraditi u kućnim uslovima; diskusije i razgovori sa roditeljima o različitim temam vezanim za gradivo kada roditelji posatju izvor informacija (njihovo iskustvo, mišljenje, porodične priče i sl); završavanje ili rad na projektu započetom u školi.
Porodične aktivnosti koje se obično ne smatraju domaćim zadacima a predstavljaju značajno iskustvo za decu i čine kvalitetno porodično vreme: kuvanje, rešavanje ukrštenih reči, sudoku, igranje društvenih igara, kartanje, čitanje naglas ili pak gledanje TV emisija edukativnog sadržaja, pretraživanje interneta radi prikupljanja informacija.
Čitanje: čitanje štiva po izboru može unaprediti samu veštinu čitanja, obogatiti rečnik i razviti ljubav prema knjigama i čitanju. Za decu koja ne znaju da čitaju, predlaže se da im se čita.
Ukoliko se prepoznajete u ovoj priči, od nižih razreda učite decu da pokušaju domaći da urade sama. Ako imate podršku učitelja nemojte se uopšte mešati u njihov posao, a ako učitelj ipak zahteva perfekciju objasnite detetu da ste vi tu samo da pomognete, razjasnite i eventualno pregledate domaći. Podstaknite ih da sve svoje obaveze završe čim stignu iz škole kako bi im poslepodne ostalo slobodno za igru ili druženje sa vama u prijatnoj atmosferi.

Vaš zadatak je da se družite, igrate i razgovarate sa svojom decom i uživate u zajedničkom životu.

VESTI I DEŠAVANJA

Priključi se našem timu!

POŠ “Tvrđava” poziva sve entuzijastične i predane pojedince da se pridruže našem timu kao nastavnik/nastavnica...

Dečija prezentacija mobilnosti

Učenici su prezentovali svoj boravak na Šolti. 16.6.2023. Dečija prezentacija mobilnosti Svoje iskustvo o boravku...