Sve češća roditeljska briga se svela na nemotivisanost dece. Ali pomislite kako je vama, dragi roditelji, kada morate da učite preobimne procedure na poslu. Postavite sebi pitanje: da li bi mi bilo lakše i zanimljivije da sam učestvovao/la u stvaranju te procedure, koju ću morati da sprovodim. Isto je i sa decom.

Kada je đak uključen u proces kreiranja i osmišljavanja zadataka, tada kažemo da je škola prilagođena đaku. To ne znači da je svaki zadatak kreiran od strane đaka, ali to znači da postoji saradnja među đacima i nastavnicima u planiranju i primeni zadataka. Takve zadatke učenici smatraju smislenijim i za njih oni predstavljaju veći izazov od onih koje kreiraju samo nastavnici.

REŠENJA PROBLEMA IZ SVAKODNEVNOG ŽIVOTA

Ovakve škole orjentisane su na pronalaženje rešenja problema iz svakodnevnog života, za razliku od onih škola koje više pažnje posvećuju za đake besmislenim problemima. Smisao i koncept škole prilagođene đaku je upravo u povećanju uključenosti i interesovanja deteta. Jer ako dete ne razvije ljubav prema učenju, teško će se snaći u 21. veku.

VAŽNIJE JE ŠTA RADI ĐAK NEGO NASTAVNIK

Škola prilagođena đaku se ne bavi time šta nastavnik radi ili šta je uradio, nego šta đak radi i šta može da uradi u budućnosti. Svi smo na svojoj koži osetili modele u kojima je nastavnik u centru pažnje, pa smo u svemu tome izgubili interesovanje učenika. Uspešan nastavnik treba da bude usmeren na motivisanje đaka ka primeni znanja i da ih svojim aktivnostima podstiče. To bi trebao da bude rezultat uspešnog rada nastavnika.

ZADATAK SE MOŽE REŠITI NA MNOGO RAZLIČITIH NAČINA

Škola prilagođena đaku prihvata ideju da postoje različiti načini da se izvede pojedinačni zadatak. Ako ograničimo učenike da moraju da prate određeni put pri izvršavanju nekog zadatka, umanjujemo njihovu kreativnost i inovativnost, a i ograničavamo njihovo vlasništvo. Zato se mi u Tvrđavi trudimo da podstičemo i ohrabrujemo učenike koji pronalaze različite načine pri rešavanju nekog zadatka. Time učenici kroz svoja interesovanja i veštine, ka kojima imaju sklonosti, rešavaju probleme.

POVERENJE IZMEĐU UČENIKA I NASTAVNIKA

Škola prilagođena đaku razvija poverenje između učenika i nastavnika. Poslednje generacije učenika sve češće smatraju da nastavnik nije nužno najpametnija osoba u učionici. Upravo zbog toga je važno partnerstvo između učenika i nastavnika, jer deluju na istom polju učenja i otkrivanja. Ovo partnerstvo se bazira na poverenju, a poverenje se stvara kada smo otvoreni za učenje sa i od drugih.